20. Šta kaže nauka

            Za većinu naučnika glavne teškoće sa Platonovom Atlantidom predstavljale su  hronologija i geografija izgubljenog ostrva. Vreme njenog razaranja 9.000 godina pre Solonove posete Egiptu, koja se desila oko 560. g.p.n.e, je nemoguće, jer ne postoji ni jedna civilizacija, koja je u to vreme dostigla onako visok stepen razvoja kakvu je Platon opisuje. Filozof im pripisuje i veštinu pisanja, mada se danas zna da su slova sumerski izum star 3.000 godina. Platonov izveštaj stoga, iz raznih faktičkih razloga, nije ispravan.

            I lokacija, koju smešta negde iza Herkulovih stubova budi skeptičnost kod naučnika. Svojevremeno se mislilo da je Srednjeatlantski greben (od Islanda, preko Azora i Tristan de Kunje, do južnog Atlantika) kičma potonule kopnene mase, i siguran dokaz autentičnosti Platonovih reči.To su potvrđivale i glasine o naslagama larvi na tom grebenu, koje sugerišu da je nekad „živo" kopno tu bilo uništeno vulkanskim i seizmičkim aktivnostima. 

            Današnji geolozi, međutim, tvrde da je Atlantski greben uzdignut nagore sa morskog dna i da nije predstavljao kičmu potonulog kontinenta. Pritom treba imati na umu i da je Platonovo poznavanje geografije iza granica istočnog i centralnog Sredozemlja bilo minimalno, s obzirom da je imao svega maglovite ideje o onome što je ležalo iza Kartagine, a pogotovo iza Gibraltarskog tesnaca. On okean čak i ne naziva Atlantikom, već Atlasovim morem (poteklo od džina Atlasa/Atlanta, koji je bio prisiljen da pridržava nebesa na glavi i rukama, nepomično unutar Tesnaca).

            Ove nedoumice su nagnale priznate izučavaoce Atlantide, da se ne vezuju slepo za Platonov izveštaj. Među njima i mladi profesor Kraljičinog univerziteta u Belfastu, K.T.Frost, koji je izgubio život za vreme Prvog svetskog rata i nije poživeo da razvije tezu iz 1909. godine - da su egipatski sveštenici ispričali Solonu priča koja je tipična mešavina činjenica i legende. Prema Frostu, u pitanju je verodostojan istorijski događaj, koji je usled usmenog, folklornog predanja negde izgubio njegov ključni deo - da se značajan događaj o kojem je reč odnosi na propast minojske civilizacije, koja je uništena vatrom i vodom negde oko 1500.g.p.n.e.