13. Troano Kodeks

            Prekolumbovski majanski rukopis „Troano", jedna je od četiri knjige koje su preživele pogrom opisan 1565. u knjizi biskupa Lande ,,Relacion". Dve od četiri knjige kodeksa, „Troano“ i „Kortenzianus“, nalaze se u Madridu, treća u Drezdenu, a četvrta u Parizu. Sve četiri, najverovatnije su napisane u XIV ili XV veku n.e, ali su njihovi sadržaji očigledno mnogo starijeg datuma. Danas vlada mišljenje da te knjige govore o stvarima mitološke prirode, o kalendaru Maja, poljoprivredi, najezdama skakavaca, lovu, tkanju, muzici i slično. Poznavaoci kažu da je proučavanje „Troano kodeksa" fascinantan doživljaj, jer prelepi crteži bogova, kraljeva, ratnika i životinja dočaravaju atmosferu i senzibilitet tog vremena. 

            Pitanje je da li je dr Plonžon ikada video bilo koji od tih rukopisa, ali je očigledno da je imao na umu njihovu sličnost sa grčkim opisima kataklizme. On prevodi: „Postojbina brežuljaka i blata, Zemlja Mu bila je žrtvovana. Dvaput uzdizana, ova oaza iznenada je iščezla preko noći, stalno potresana vulkanskim silama. Budući uzano, kopno je tonulo i uzdizalo se nekoliko puta i na različitim mestima. Na kraju je površina popustila i deset pokrajina bilo je rascepljeno i rasuto u komade; nemoćni da odole silama seizmičkih potresa, oni su potonuli zajedno sa svojih šezdeset i četiri miliona stanovnika, 8.060 godina pre pisanja ove knjige".

            Dakle, Le Plonžon tvrdi da je pravo ime Atlantide bilo Mu i da je ta zemlja bila jedna od kolonija Maja, koji su prvi doneli civilizaciju Evropi, Africi i Aziji. Majanski moreplovci posetili su obale svih kontinenata, njihovi ratnici pokorili su čak i tako daleke zemlje kao što je Japan, a Mu je naprosto bila veza do Mediterana.     

           Teorije koje je izneo dr Plonžon bile su totalno ignorisane, između ostalog, s obzirom na njegovu sklonost da tvrdi kako je i sam Isus Hrist govorio jezikom Maja.